Jednom davno, kako to biva u bajkama, skromni i mudri Ali-Baba izborio se vešto sa razbojnicima i sačuvao blago… Ovih dana, Beograđanima ide malo teže sa jarbolima, koji su se, posle (novo)godišnjih ukrasa, pokazali kao glavni adut i prioritet u doterivanju prestonice.
I čim je predsednik Skupštine grada krajem juna najavio domaćinski jarbol za 400 miliona dinara, vazda radoznali novinari sa N1, odmah su upitali je li to baš potrebno Beogradu? I naravno, odmah iznervirali predsednika. I pre nego što smo saznali da će novi jarbol, novi gradski ‘landmark’, dobiti i 30 manjih kopija pobodenih na prilazima glavnom gradu, predsednik je, već malo nervoznije, uzvratio novinarki ozbiljnim pitanjem: „Jeste li vi negde putovali?“ Jer je valjda bitno da novinar koji prati rad gradske uprave mora u biografiji da ima upisan broj zemalja koje je obišao, a posebno broj metropola u kojima je uočio broj jarbola veći od 10. Tako naši gradski funkcioneri unapređuju medijske standarde u Srbiji. Pošto su gradski investicioni standardi već unapređeni do maksimuma. Problem može eventualno da nastane samo ako novinari koji još uvek nisu videli dovoljno sveta, a vole da se raspituju za gradske troškove, odluče da svoj profesionalni background instant pojačaju nekim putovanjem npr. vozom iz glavnog grada. Jer će im, u tom slučaju, više vremena biti potrebno da otkriju novu glavnu stanicu u svom gradu, nego da u nekom stranom obiđu jarbole koje je odavno trebalo da vide. Ali, ko im je kriv što su toliko čekali.
Ipak, novinari su pričljivi, a i snalažljivi u nezgodnim situacijama, ali beogradski đaci nisu u toj meri. I zato nije lako prebrojati sve osnovne škole koje su zbog ušteda i manjeg broja đaka ostale bez psihologa ili pedagoga. I bibliotekara. Šta će oni našoj deci, u našem sve pitomijem društvu? Kad porastu, neka čitaju i putuju, i nauče da se ponašaju… Pa tek onda, neka postavljaju pitanja. I da li će, u međuvremenu na primer, Sekretarijat za investicije, koji brine o velikim jarbolima, i Sekretarijat za odbranu i vanredne situacije, koji brine o onim manjim, možda da zakažu sastanak sa Sekretarijatom za obrazovanje, da razmene informacije o prioritetima? God knows.
Do tada, neka se ponosno zavijore naše zastave, dokaz ljubavi nas Beograđana prema Beogradu. A od 30 jarbola do 40 nije dug put, možda baš sa tih 40 budemo lajtmotiv neke nove savremene bajke u stilu hiljadu i jedne noći.
What do you think?